Kako možemo probiti ograničenja koja sami sebi postavljamo? To je ono što Majkl Port, autor knjige The Think Big Manifesto, želi da zna. Često druge ljude okarakterišemo kao „igrače na veliko“ ali, po Portu, sebe teško vidimo u toj ulozi. To je često zbog osuđujućih komentara okoline koji vam govore da nećete uspjeti u nečemu, ili, što ima još veće posljedice, unutrašnji glas koji vam govori istu stvar.

Prošle nedelje sam imala priliku da sa svojim Zuhlke timom prvi put probam Lego Serious Play. Ukratko – to je metodologija koja kroz kreativu i zajednički rad pomaže da se tim bolje upozna i izrodi neko rešenje. U našem slučaju, to je bio timski canvas.
Tokom pripreme za ovu dvodnevnu radionicu, očekivala sam da ćemo se više zabavljati, razvijati kreativu i eventualno doći do nekih zajedničkih zaključaka.
Nisam bila u pravu. Prijatno sam iznenađena kako je sve izgledalo i evo šta sam naučila:

Kako odabrati pravi put za budućnost? Ovo pitanje muči ne samo srednjoškolce nego i njihove roditelje. Neretko su ambicije nerealne, a raskorak između želja i mogućnosti velik.

Kaže se da menadžer koji više od 70% vremena troši u rješavanju međuljudskih odnosa – nije efikasan. Lider koji manje od 70% svoje pažnje poklanja ljudima i njihovoj ulozi u razvoju biznisa – nije vizionar. Zar se onda treba pitati koliko vremena na ljude utroši ili bi trebalo da utroši HR menadžer?

HR menadžerku je jednog dana udario autobus i ona je tragično preminula. Kada je njena duša stigla na vrata Raja, dočekao ju je Sv. Petar rekavši: “Znaš, mi nikada nismo imali HR menadžera koji je stigao ovako daleko, tako da nismo sigurni šta da radimo sa tobom.”

Završili ste studije? Sjedite i razmišljate – šta sada?

Profesionalno funkcionisanje uključuje i neočekivane karijerne događaje. Bez sumnje, najgori od njih je gubitak posla. Da li se gubitak stvarno dešava iznenada, ili uticaj ima ignorisanje ranih upozorenja i izostanak objektivne (auto)percepcije i običnog zdravo-razumskog razmišljanja?

Nekim slučajem naišli ste na vremeplov. Odlučite da ga prvo testirate, pa se vratite „samo“ 10-15 godina unazad. Sve je manje-više poznato, nema puno iznenađenja, ali Vas ipak malo zatekne odsustvo društvenih mreža, bežičnog interneta, pametnih telefona. To nije jedina razlika – primjećujete da još nešto nedostaje…

Odluka da se napusti udobnost već savladanog zanata i upusti u nove nepoznate vode istovremeno je uzbudljiva i napeta. Izazov prijavljivanja za posao u novoj oblasti kod svakoga, pa i najiskusnijeg profesionalca, mora izazvati makar blagu nelagodu i moguću nesigurnost. Kada se na to doda da se do potencijalnog posla dolazi tek nakon četiri kruga razgovora, situacija može biti i blago zastrašujuća.

Ja: Dobar dan!

Komšinica: Zdravo sine! Ti nisi na poslu?

Ja: Jesam… lijep je dan, sjeo u baštu, skuvao kafu i evo radim od kuće.

Komšinica: A kako to, može je li?

Ja: Može naravno ☺, bitno je da sam efikasan i da na vrijeme dostavljam ideje.

Komšinica: Super!

Poslije pola sata zvoni telefon, ja usred razmišljanja kako napraviti ideju.

Drug: Đe si, što činiš?

Ja: Evo radim od kuće.

Drug: Blago tebi, uživaš, ja svaki dan
na